Biti gej u Sandžaku

Vrlo je interesantno kako se živ čovek na sve navikne, a posebno još ako si gej. Ako živite u Sandžaku i pomenete reč "gej" (peder, derpe, tetkica), onda je to uglavnom iz dva razloga: zato što ste u društvu i šalite se na nečiji račun ("Đe, si pederu, šta ima..), ili zato što je Kristijano Ronaldo promašio go, pa iznervirani navijači počašćavaju ovog Portugalca sočnim psovkama i uvredama (Mamicu ti j**vem pederski, pa gde šutaš tu loptu, 'bem te ćorava"). Što je interesantno, još nisam naišao na nekog da je pomenuo reč "peder" u pravom značenju te reči.



Razlog?



Citiraću jednog dobrog druga: "Ma nema toga, brate, ovde kod nas, mi smo normalan narod..."Dakle, u Sandzaku nema pedera, ili bar tako ljudi žele da misle. Stvarnost ipak nešto drugačije izgleda.



Sve počinje od toga da Bošnjaci u Sandžaku još kao mali bavaju vaspitani (manje, više) u duhu Islama. Jos dok su mali, prvih par stvari koje nauče o tome šta znači biti musliman su: seks pre braka je zabranjen, varanje u braku je zabranjeno i seks sa muskarcem je zabranjen. Kada odrastu, većina se ne pridržava ova tri pravila, ili nađe načina da ih zaobiđe. Međutim, nije tajna da se mnogi od njih hvale svojim drugovima kako su kresnuli svoju cruru sa kojom se zabavljaju mesec dana ili kresnuli komšinicu dok je žena sa decom čekala kući celu noć. Ali kada je u pitanju to kako su kresnuli komsijinog sina u kolima na parkingu - to već zadržavaju za sebe.



Većina homoseksualaca odavde se plaši reakcije najbližnjih i okoline kada saznaju o njihovoj seksualnoj "izopačenosti", pa zbog toga večito ostaju "u ormaru".

Sećam se par naslova iz dnevnih novina - "Otic ubio sina zer je bio gej", a mesto zbivanja ove price je bilo ni manje ni više nego u susednom Bijelom Polju. I sam sam čuo bezbroj puta rečenicu "Otac bi me ubio da zna da sam gej.", ili "On bi me se odrekao odmah, kad bi saznao." I u većini slučajeva bi se to i desilo, da Bošnjaci nisu tako oprezni i vešti u prikrivanju. Ali ono što mi nije jasno je: što se svi prave kao da to ne postoji?



Naučnici su utvridili da otprilike oko 10% svetske populacije čine homoseksualci (muškarci i žene). A ako uzmemo istraživanja poznatog američkog seksologa Alfreda Kinsija, onda oko 43% svetske populacije je nekad a u svom životu imalo neki vid homoseksualnog iskustva. Dakle, prevedeno na prost jezik: - Ako imate bar devet drugova (vi ste deseti), bar jedan je gej, a ako ste baš srećne ruke, možda su i četvorica manje-više gej. Ako se ova brojka pokazala kao tačna u celom svetu, zašto onda ona ne bi vazila i za Pazarce (npr.). Da, da, svi vi poznajete ne samo jednu, već više gej osoba, samo što toga niste svesni.



Koliko puta sam čuo dotične Pazarce kako pričaju "Kad bi video nekog pedera, ja bih ga ubio na mesto.", a nezna da mu je najbolji ortak što sedi preko puta derpe. Dakle njima je neshvatljivo da gej osobe ustvari jesu normalne osobe sa kojima se svaki dan viđa, prica, ispija kahve... Čak su se i neki pederi odlučili na ovakvu spiku "Ubit, zaklat, pedra..." kako bi prikrili svoju strast za tucanjem sa muškarcima.



Kako zapravo izgleda jedan životni vek pazarskog pedera?



Prvo seksualno iskustvo je imao sa muškarcem i to još sa 10-12 godina. Neretko je taj prvi muškarac koji mu je uzeo nevinost bio njegov stariji brat ili komšija (koji se kasnije uvek pretvarao da se to nikad nije desilo). Nakon par godina preispitivanja da li mu se zapravo sviđaju devojčice ili dečaci, odlučuje da kresne jednu od gradskih "poštenih cura". Nakon što je video da je ipak bilo bolje prvi put, vraća se na seks sa muškarcima. Pošto je još mlad, tek 16 - 17 godina, lako nalazi jebače (chat, oglasi, internet). Prosečna starost njegovih jebača narednih nekoliko godina je 45+ godina. Često se dešava da je neki od tih 45+ jebača zapravo ortak njegovog ćaleta, otac najboljeg druga, učitelj iz osnovne i td. Međutim to ih ne sprečava da budu "intimni". Nakon što prosečni pazarski peder postane punoletan (u glavu, dakle tek sa 20-tak godina), počinje tražiti nešto drugo. U ovom periodu se odlučuje da li će ubuduće naći nekog dečka svojih godina za vezu, ili zauvek ostati u "ilegali" i tražiti kres za jednu noć.



Oni što su odlučili da nađu partnera za vezu neretko imaju ambicije o životu u inostranstvu sa drugom polovinom, međutim retko ko doživi i to. Često takvi bivaju "outovani" pa kako ne bi osramotili svoju porodicu žene se prvom osobom ženskog pola koja naiđe, i samim tim postaju "str8" do kraja života. Nakon što žena izrodi par dece, bacaju se u ponovnu potragu za svežim mesom, samo što su sad oni 45+ i traže mlade momke (decu) koja su dovoljno naivna da padaju na skupe motore, automobile i td. I tu se zatvara krug.



Oni pojedinci koji su uspeli da se izbore za onakav život kakav su želeli (a nisu smeli da priznaju), već odavno nisu više u Sandžaku.